The Hurt Locker (2009)

"The rush of battle is a potent and often lethal addiction, for war is a drug." – Chris Hedges

Film prati dogodovštine tri Američka vojnika, koji služe u jedinici za uništavanje minsko-eksplozivnih sredstava u zaraćenom Iraku. THL se ne bavi kritikom rata i moralisanjem istog, ali iz aviona se može videti da je film pro-američki nastrojen, mada možda će vam to delovati prikriveno jer nema klasičnih "FUCK YEAH, AMERICA!" situacija kao u klasičnim im akcionim ratnim filmićima...

Nahvališe ga kao da je genijalan akcioni film sa porukom (ne može ama ništa dobro da od toga ispadne), zaista sam očekivao nekakvu vrstu pomaka na tom polju, a dobio sam jedno veliko ništa. Na mene jednostavno nisu uticale scene akcije, u stvari sedeo sam 2 sata čekajući da se završi ova farsa. Ima nekoliko scena sa eksplozijama, poslednja je možda i najnapetija jer ipak je u igri ljudsko biće, jedna jurnjava po mraku sa "neprijateljem" i prosečna scena sa kuburenjem u pustinji...
Najverovatnije su mi očekivanja bila prevelika, ali nije neka šteta...

Zanimljiv mi je izbor glumaca glavni akteri su maltene sve sami anonimusi i sa njima bi trebao da ostvarim nekakvu vrstu bliskosti tokom filma, emocija ima tu i tamo ali nisu odglumljene do svojeg zenita, a bilo je prilika pogotovo sa sporedna dva lika. Glavni lik James (Jeremy Renner) je klasičan kauboj, sve tretira kao (video) igru, nije ga briga da li će poginuti na dužnosti sve dok uspe da uspešno onesposobi bombu i da je situacija što napetija dok mu se adrenalin uzdiže. Isprva mi je lik delovao neverovatno, mada kada bolje razmislim sigurno postoje takvi ljudi na ovom našem svetu, i tu u stvari film pogađa suštinu one rečenice na uvodu, da ako se čovek previše prepusti i isključi svoju ljudskost da od njega ostanu samo bestijalni nagoni, uostalom videćete već...

Nego malo mi je još nejasno da njihova vojska tako olako pušta takve "karaktere", znam da prolaze razne testove pre ulaska, mada najverovatnije je da pobenave tokom službe, a i cenim da njima godi da imaju par neposlušnih vojnika koji će po svaku cenu da završe misiju.

Stas i ponašanje "normalnih" služe dva sporedna lika: Eldridge (Brian Geraghty) i Sanborn (Anthony Mackie), kada izgube svojeg prvog vođu (nesrećni "cameo" Guy Pearce) kao zamenu dobijaju James-a dileju, dosta tenzije i netrpeljivosti postoji između njih tokom misija, što kulminira i po meni bespotrebnom tučom, time su samo pridodali razvučenost u fabuli...

Ali ipak da nije njih dvoje ne bih imao sa kime da se simpatetišem: Eldridge-ov lik je možda i najbolji od sve trojice, posle tragičnog gubitka vođe čovek ne može da prekine sa razmišljanjem o smrti, jer ko zna koji dan, sat, minut momenat može da mu bude poslednji na tom paklenom ratištu. Ubrzo odlazi na terapiju gde imamo još jednu "cameo" ulogu, doktora mu igra Christian Camargo. (glumio u prethodnom filmu režiserke K-19 The Widowmaker, Plunkett & Macleane i naravno u Showtime serijalu o serijskom ubici Dexter-u)

Sanborn je tu samo da prikaže bes i nezadovoljstvo koje se gomila iz misije u misiju i kulminira borbom između njega i James-a.

Iako zlo ovde nema svoje lice, prikazano je u obliku seni i bezličnih posmatrača, najverovatnije beg od toga da se prikaže ličnost "neprijateljske" strane, mada meni se takav aspekt zla jako dojmio, samo da su uloge obrnute onda bi čak i imalo više smisla, hah...

Vizuelno film je pokušao da progura tv/dokumentarnu vizuelizaciju, kamere koje se tresu, zrnasta slika, sve je to trebalo da učini da se osetim kao da sam tamo sa njima, ali me je više nerviralo i na par navrata sam hteo da prekinem film.

Interesantan je i markentiški trik kojim je Kathryn pribegla, ubacivši na poster Ralph Fieness-ovo i Guy Pearce-ovo ime kao da su jedni od glavnih likova, a oni su maltene beznačajni za ceo zaplet i pojavljuju se circa 2-3 minuta pre nego što ispare sa ekrana/platna...

Internet hajp je ubio THL, neka mu je večna slava. Amin.