Pretpostavljam da našoj publici Eddie Izzard (kul prezime) nije toliko poznat, za neupućene on je poznati Britanski stand up komičar, filmski/pozorišni glumac i tranvestit. Sada pre nego što se neko zgrozi, sam Eddie je još 90-ih objavio i počeo na nastupima da se oblači kao žensko, ne zato što je to neka perverzna ili seksualna stvar ili da bi zbog toga privukao što više ljudi pri nastupu, jednostavno od malena je voleo da se obuče u žensku odeću, i naravno toga ne čini automatski homoseksualcem, već kako on sam kaže: "Većina tranvestita voli žene" ili "Ja sam strejt tranvestit iliti muška lezbejka." Ujedno u dokumentarcu možete videti reakcije žena koje ga gledaju iz publike na njegovim nastupima, koje su posle nastupa propitivane i one su potvrdile da im je Eddie takav veoma atraktivan i seksi.
No otišao sam malo u krajnost, ipak neću samo da pišem o njegovom izboru oblačenja, poenta ovog dokumentarca je da se prikaže uspon jednog zanimljivog lika koji preti da postane jedan od najzabavnijih komičara u Engleskoj. Da krenemo od nekuda, ponajbolje od detinjstva, rođen je u Yemen-u, on je najmlađi sin svoje pokojne majke Dorothy (nažalost kada je imao samo 6 godina majka je preminula od teškog oboljenja raka) koja je po profesiji bila medicinska sestra i njegovo ćaleta Harold-a koji je po profesiji računovođa. (Cenim da je to jedan od najdosadnijih poslova ikada)
Od malena Izzard-a su još u osnovnoj školi stavljali u predstave, a i uopšteno zabavljao je svoje drugove pa i učitelje, tako što je pravio predstave sa svojim omiljenim lutkama, i to je delovalo jako zanimljivo ovim starijima jer je uspevao da skine glasove profana i da smisli zanimljive pričice. Godine prolaze i on pod uticajem Monthy Python odlučuje da se bavi stand up komedijom, nalazi i partnera u zločinu Rob Ballard-a, ali kako to uvek biva neće se proslaviti...
Uskoro ga izbacuju sa njegovog fakulteta za računovođe i on se prepušta uličnim performansima i stand up komediji tokom većine 80-tih. Iz tog perioda ima dosta video snimaka amaterskih naravno i zaista je zanimljivo videti šta je sve radio od mačevanja, preteranoj glumi ili klasične pokušaje oslobađanja iz lisica, konopaca kao Hari Hudini.
90-tih se probija u Britaniji sa svojim stand up nastupima, toliko truda i znoja posle svih godina su se isplatili i sve je počelo da dolazi na svoje mesto, uporedo počinje da glumi u filmovima a nabrojaću samo neke The Avengers, Mystery Men, Shadow Of the Vampire...
Videćete još i promenu u nastupima, kako bude imao sve veću publiku tako će mu i nastupi biti kao kakvi bolji muzički koncerti, maltene da ostanete u čuđenju šta ste ovo sada gledali komičara ili rokersku zvezdu.
Ujedno zanimljivo je videti i proboj u Americi, u tome mu je pomogao Robin Williams, inače i on se pojavljuje u dokumentarcu i može se videti da su dobri ortaći, pa eto neka neko kaže da se Ameri i Englezi ne vole...
Nego da se osvrnem malo na Eddie-ev stil humora, poprilično je nerealan kao kod Python-a, (John Cleese je Izzard-a imenovao kao izgubljenog Pajtona) ali se bavi ponovo nama nekim bliskim tematikama kao što su pop kultura, seksualni odnosi (obratiti pažnju kada priča o zaljubljenosti kada je bio trinaestogodišnjak) i u svemu tome dodate dosta improvizacije dobijete dosta novih gegova i forica, što bi se reklo sa Eddie-jem nikada nije dosadno. Mada stvar je ukusa da li će vam biti smešan ne može svako da se primi na stand up komediju, pa i ja sam nisam neki veliki obožavalac tog pravca, mada imam nekoliko favorita pokojnog Bill Hicks-a, George Carlin-a, živog Eddie Murphy, Dylan Moran itd.
U suštini zašto sam uzeo ovaj dokumentarac o stand up komičaru, kada ih ima gomila, pa recimo da me je Eddie itekako dirnuo, što zbog svega što je prošao u životu (dug niz godina mu je trebao da bi došao do vrha), čini se kao sasvim ok momak, nije egstravagantan i ne guzi se sa nekim ekscesima po medijima, gubitak jednog roditelja (sa time se itekako mogu poistovetiti) i njegova čelična volja da istraje i uspe u svemu, ustvari ta velika količina samopouzdanja i verovanja u sebe ga čini jako zanimljivim likom i kako on sam kaže: "Ako želiš da budeš pevač, moraš verovati da znaš da pevaš, ako želiš biti komičar onda moraš verovati da si zabavan."
Vaistinu pozitivan moto, i možda ne bi bilo loše da ga se pridržavamo, ko zna dokle će nas to dovesti.
No comments:
Post a Comment