Unutar broda se imalo šta i videti, gužvanjac koji skoro nisam video na koncertima, nije to bilo zbog toga što je došlo više ljudi nego što je dozvoljeno već zbog lošeg dizajna potpalublja broda. Čim uđete u jednoj ravni imate wc, odmah pored njega bar, a u centru kip verovatno najpoznatijeg Monthy Python člana John Cleese-a, a onda sledi udubljene sa par stubova i mali podijum na kome se bend nalazio.
20/44 je doživeo još jednu promenu, ispred miksete i iza benda su postavljeni mali tv ekrani sa kojih su išli razni spotovi stranih surf-horror rock bendova (npr. The Ghastly Ones, surf rock bend koje je Rob Zombie promovisao u Americi), i to me je malo razočaralo jer Messer Chups iza sebe imaju i pozamašnu video kolekciju koju su mogli da koriste, a ne da pozajmljuju od drugih kolega video spotove.
Da se vratimo na nastup, praktično ceo koncert nisam mogao da vidim članove benda jer je gužva bila enormna, ujedno dosta dvometraša se nalazilo ispred stepeništa koje je vodilo ka "bini", pa sam morao malo da stojim na prstima da bih uopšte mogao videti samo glave članova benda.
Što se njihovog zvuka tiče mislim da je bubanj mogao da bude malo pojačan, i ne znam zašto, ali meni se čini da su im nedostajali semplovi iz filmova kao recimo onomad u skc-u 2008. Sve je ovo zvučalo mnogo prostije i razvodnjenije.
Bubnjar se na kraju nastupa zahvalio publici na tako lepom prijemu i rekao da će ostati da se vesele i piju sa njima do jutarnjih sati. Naglasio je da imaju i "usranu jeftinu Rusku robu" na prodaju, a pod time je nadam se mislio na diskove i bedževe, a ne na jeftinu vodku i disfunkcionalne kalašnjikove.
Ipak se ne mogu oteti utisku da je prvi koncert bio mnogo bolji, verovatno jer ništa nisam ni očekivao od Messer Chups-a tada. Ovde su mi definitivno falili platno i zvučni efekti iz horor filmova, ujedno i malo veća bina, ali znate kako kažu koliko para toliko muzike, tako da je dobro i ovo što smo pre neku noć gledali.
Što se njihovog zvuka tiče mislim da je bubanj mogao da bude malo pojačan, i ne znam zašto, ali meni se čini da su im nedostajali semplovi iz filmova kao recimo onomad u skc-u 2008. Sve je ovo zvučalo mnogo prostije i razvodnjenije.
Pošto je ovo ujedno bila i promocija njihovog poslednjeg albuma "Heretic Channel (2009)" normalno je bilo da i on preuzme većinu setliste, a neke od pesama koje su svirane (i kojih se sećam) bile su: Loch Ness Surfing (bubnjar je ovde na svojem lošem rusko-engleskom pitao da li verujemo u postojanje čudovišta, i da li bi priložili minimalnu sumu novca u fond za dotično čudovište) , Vincent Price Bible i po meni najsvetlija tačka cele večeri (ne, nije Popcorno Revenge, iako je publika na njoj upala u euforičan trans) surf rock obrada glavne muzičke teme iz jedne od najboljih serija ikada Twin Peaks-a. Posle toga sam se razgalio i raspekmezio kao malo detenašce.
Nakon sat i dvadeset minuta Messer Chups završavaju svoj koncert i postižu nešto što retko koji strani bend uradi kada gostuje ovde, a to je da nabaci osmehe na lica publike, i zbog toga im treba skinuti kapu.
Bubnjar se na kraju nastupa zahvalio publici na tako lepom prijemu i rekao da će ostati da se vesele i piju sa njima do jutarnjih sati. Naglasio je da imaju i "usranu jeftinu Rusku robu" na prodaju, a pod time je nadam se mislio na diskove i bedževe, a ne na jeftinu vodku i disfunkcionalne kalašnjikove.
Ipak se ne mogu oteti utisku da je prvi koncert bio mnogo bolji, verovatno jer ništa nisam ni očekivao od Messer Chups-a tada. Ovde su mi definitivno falili platno i zvučni efekti iz horor filmova, ujedno i malo veća bina, ali znate kako kažu koliko para toliko muzike, tako da je dobro i ovo što smo pre neku noć gledali.
No comments:
Post a Comment