Alek (Gordan Kičić) je gubitnik koji pati za svojom bivšom japi devojkom Teodorom (Milica Mihajlović) koja je pak zaljubljena u "navijača" Nemanju, (Branislav Trifunović) dok njega zanima druga devojka pod imenom Marina (Vanja Ejdus) a ona ga ne šljifa ni dva pišljiva groša, pa putem Baneta (Miloš Samolov) Alekovog dobrog drugara, pokušava da dobije Alekov broj jer joj je on kanda simpatičan ili šta već....
Svi likovi pate zbog ljubavi, a kada su ovakve "romantične drame" u pitanju, trebaju da vam barem malo budu simpatični, ali ovde su svi teški fatalisti, iznova prave greške i ne vide dalje od toga koliko im njihova surova zaljubeljenost diktira život. Da stvar bude gora čak nijedan lik nema barem jednog psihički normalnog i stabilnog karaktera koji bi mogao da im pomogne da prebrode svoje raskide i ljubavne probleme...
Bitno je da su svi neurotični, nesrećni i depresivni za sledećih deset naraštaja, i to im moram priznati ide od ruke. Čak su i mene uspeli da izdeprimiraju lošom glumom (Branislav Trifunović) i jako lošim replikama i reakcijama...
Bitno je da su svi neurotični, nesrećni i depresivni za sledećih deset naraštaja, i to im moram priznati ide od ruke. Čak su i mene uspeli da izdeprimiraju lošom glumom (Branislav Trifunović) i jako lošim replikama i reakcijama...
Očekivao sam barem malo humora, ali od njega nema ni traga ni glasa, sem ako ne računate psovke, koje su izgleda uvek smešne našem narodu, jer eno na youtube vrve klipovi svih tih famoznih prostih one linera... (Srbijo na kurac te metnem isl.)
Kada se osvrnem na Miroslavov prethodni film Sedam i po, tamo sam barem dobio melodramu pomešanu sa crnim humorom i "šarenolikim" karakterima iz našeg društva, a dok sam gledao Čekaj me.. od toga nema ni traga ni glasa...
Urkatko film je jako dosadnjikava razvodnjena drama sa preporučenom dozom depresije i prenemaganja...
Šteta što je naša kinematografija dobila još jedno kopile koje će još dublje da je uvuče u kaljugu...
No comments:
Post a Comment