Stephen (Edward Hogg) je obsesivno kompulzivni mladić koji putuje Evropom sa svojim neverovatnim "većim od života ortakom" Bunny-jem. (Simon Farnaby, gostovao u nekoliko epizoda The Mighty Boosh-a)
Kroz skoro 90-tak minuta ćemo shvatiti zbog čega je Stephen oboleo od teškog slučaja agorafobije, kroz flešbekove koji su omogućeni svim stvarima koje je sačuvao sa svojeg putovanja i taložio ih u svojoj kući, dok mu se mentalno stanje sve više pogoršava...
Glavna tema filma je prijateljstvo između Bunny-ija i Stephen-a, koja prikazuje priču o odrastanju, propuštene prilike iz mladosti, drugarstva koja pravimo, pa čak i ljubav koju osetimo ali nam ne bude uzvraćena...
Da naracija ne bude toliko uprošćena na scenu upadaju predivno dizajnirani okoliši, svi su rađeni ručno od raznih stvari, kolaža, tepiha, knjiga, gajbica za pivo, milina je gledati šta su ljudi sve osmislili i tako utabali prostor da mi ovaj film postane još više drag.
Iako mu sve to dodaje elemente nerealnog, kao recimo kod filmova Terry Gilliam-a (ima nekoliko ideja, recimo luna park od satova i zupčanika koji su evidentno crpeli uticaja od starog majstora) ili radova Michael Gondry-ija, bitno je da to ne uguši glavnu priču i glumu dva glavna lika.
Zanimljivo je koliko cameo uloga imaju glumci iz The Mighty Boosh (engleski humoristički serijal), Richard Ayoade (glumi i u The IT Crowd, još jedan odličan humoristički britanski sitkom k) se pojavljuje kao poprilično smoreni narator u Nacionalnom muzeju cipela Poljske, Noel Fielding ovde ima ulogu matadora pijanca i simpatičan čas iz istog, a Julian Barratt glumi klošara Atillu koji pije mleko svojih pasa. Iako se film kotira kao komedija, ovo je ipak više drama, a same pojave ovih faca će doprineti da se atmosfera malo razvedri, da sve ne bude toliko crno...
Glavna tema filma je prijateljstvo između Bunny-ija i Stephen-a, koja prikazuje priču o odrastanju, propuštene prilike iz mladosti, drugarstva koja pravimo, pa čak i ljubav koju osetimo ali nam ne bude uzvraćena...
Da naracija ne bude toliko uprošćena na scenu upadaju predivno dizajnirani okoliši, svi su rađeni ručno od raznih stvari, kolaža, tepiha, knjiga, gajbica za pivo, milina je gledati šta su ljudi sve osmislili i tako utabali prostor da mi ovaj film postane još više drag.
Iako mu sve to dodaje elemente nerealnog, kao recimo kod filmova Terry Gilliam-a (ima nekoliko ideja, recimo luna park od satova i zupčanika koji su evidentno crpeli uticaja od starog majstora) ili radova Michael Gondry-ija, bitno je da to ne uguši glavnu priču i glumu dva glavna lika.
Zanimljivo je koliko cameo uloga imaju glumci iz The Mighty Boosh (engleski humoristički serijal), Richard Ayoade (glumi i u The IT Crowd, još jedan odličan humoristički britanski sitkom k) se pojavljuje kao poprilično smoreni narator u Nacionalnom muzeju cipela Poljske, Noel Fielding ovde ima ulogu matadora pijanca i simpatičan čas iz istog, a Julian Barratt glumi klošara Atillu koji pije mleko svojih pasa. Iako se film kotira kao komedija, ovo je ipak više drama, a same pojave ovih faca će doprineti da se atmosfera malo razvedri, da sve ne bude toliko crno...
Još jedna stvar je bitna, a to je da film ni u jednom trenutku nije bio dosadan, priča se nimalo ne usporava već naprotiv stalno se razvija kao kakvo klupko.
Svaka čast Paul King-u (režiser The Mighty Boosh serije) za filmski prvenac sasvim solidno, sada se od njega očekuje dugo najavljivani Boosh: The Movie.
No comments:
Post a Comment