Stroszek (1977)

1976. u Americi izlazi Rocky, film o jednom običnom nepoznatom bokseru koji je radio za zelenaša, dok mu se nije ukazala prilika da se bori protiv šampiona teške kategorije i kako to ide u naivnim američkim filmovima, pobeđuje ga srcem...
Taj film (i filmadžija pride) su hteli da nam prikažu kako svako u Americi može ostvariti famozni američki san, da od nikoga i ničega postaneš i stvoriš nešto...

(SPOILERS AHOY!)

1977. izlazi Stroszek, film nemačkog rezisera Werner Herzog-a, koji prati život Bruno Stroszek-a, uličnog muzičara i teškog alkoholičara koji je upravo pušten iz zatvora, sa upozorenjem da se ne vraća njegovim starim navikama i da potraži pravi posao i da sredi svoj život.
Kako to uglavnom biva Bruno odlazi u lokalnu pivnicu i naručuje sveže pivo, i prisustvuje nemilom maltretiranju lokalne prostituke Eve (Eva Mattes, Herzegova bivša žena, glumila i u Woyzcek-u) koja biva ostavljena od strane svojih makroa. Bruno se sažali na nju i prima je u svoj mali dom, koji je priča za sebe, prepun raznih instrumenata od klavira, harmonika, truba i sličnih muzičkih đakonija. Jedini prijatelj pored Eve kojeg Bruno ima je stariji ekscentrični, ali ipak dobroćudni čičica po imenu Scheitz.
Nažalost iako izgleda da će sve krenuti nabolje u ovoj priči, makroi počinju da maltretiraju Evu, Brunu porazbijaju stan, i na najgori mogući fizički i psihički način ga ponize. Stvari postaju nesnosne i Scheitz ih nagovara da napuste Berlin, i sa njim pođu u Ameriku u Wisconsin gde ima nećaka, i gde će oni sigurno moći da žive i zarađuju za svoj život, Bruno i Eva prihvataju poziv...

Naspram depresivnog prvog dela, kreće jedan intermeco u vidu road movie-a, u kojima se svo troje voze Amerikom dok idu kod Scheitz-ovog nećaka automehaničara, smenjuju se razni pejzaži od urbanih betonskih građevina do pustih prerija, melem za oči...

Ubrzo se stvari menjanju, iskrsavaju problemi sa kreditom, Brunovo nezadovoljstvo sa čudnom zemljom u kojoj se sve svodi na brojke, i razne račune i kredite i hladnim ljudima, koji ga sve više otuđuju i ponovo vraćaju njegovoj slabosti alkoholu. Eva ga napušta, on gubi kuću, i u naletima očajničkog ludila okuraži se na pljačku sa starcem.

Uzgred Bruno ima jednu zanimljivu političku opasku, u kojoj poredi politiku i življenja u Nacističkoj Nemačkoj, sa Američkim načinom zivota: "Iskrenija mi je Nacistička brutalnost koju si prikazivali otvoreno, naspram Američkog političko/ekonomskog ugnjetavanja kroz sitna slova u ugovorima."

Kao u slučaju sa Aguirre-om, zaista ne mogu da prestanem da mislim o filmu. Sve te situacije i nepravde koje se dešavaju Brunu tokom celog filma, verujem da su osnovane na Herzog-ovim životnim dogodovštinama, a koliko mi je poznato film je i neka vrsta biografije Bruno S. (glavni glumac) koji je i sam ulični svirač/pevač...

Na trenutke ćete se smejati, u nekima ćete se rastužiti, jer ovo je jednostavno film od kojeg ne možete da ne pustite neku emociju.

Zanimljivo je da su svi ljudi skoro prirodni, tj. niko od njih nije pre glumio, američki glumci su takođe neki lokalni ljudi...

Isto tako ima jako dobar prikaz simbolike, pošto se završetak filma dešava uoči dana zahvalnosti, a svi znamo koliko je to amerikancima jako bitan praznik, posle napornog posla i rada, imaju jedan dan koji mogu posvetiti svojim porodicama, i na miru uživati u ćuretini. Mislim da je jasna poruka Američkog sna ta da ako radiš kao konj (da izvinete na izrazu) živećeš u blagodeti, ovde se to manifestuje u smrznutoj ćurci koju Bruno nosi sa sobom do kraja filma, ali nema sa kime da je podeli, jer je ostao sam (Eva i čičica su bili njegova porodica, i ostao je bez njih)

Još jedna činjenica koja me je jako pogodila, a ta je da ako nemaš sreće u sopstvenoj zemlji, a tražiš je u drugoj, malo je verovatno da ćeš je naći...
Veća je mogućnost da će ti se sve ponovo izdešavati kao i u tvojoj domovini, samo desetostruko gore... (ovo je barem neko moje pesimističko viđenje)

Inače sam prikaz filma je odlicna antiteza Američkog sna, ruši ga kao kulu od karata i tada 1977. godine, a kamoli danas 2010. jednostavno ovaj film ima vanvremensku poruku...

Nego evo još nekoliko zanimljivosti u vezi filma, pošto je deo sniman u državi Wisconsin u gradiću Plainfield, koji je poznat po tome što je iznedrio jednog od najpoznatijih serijskih ubica Ed Gein-a.
Herzog je imao u planu da se vidi sa režiserom/novinarom Errol Morris-om (radio dosta intervjua sa Gein-om lično! Čak je planirao i dokumentarac da uradi ali mu nije uspelo) sa kojim se dogovarao da otkapaju grob majke dotičnog ubice i da bi se uverili da je on sam nije iskopao. (jer u to vreme kružile su razne legende o tome)
Herzog se pojavio na vreme, Morris se predomislio u poslednjem trenutku, Herzog nije otkopao grob, ostatak je istorija!

Ima još jedna zanimljivost, Ian Curtis (pokojni pevač Joy Division-a) gledao je Stroszek-a na tv-u par sati pre nego sto se obesio...

Ako vas je ovo sve imalo zainteresovalo za film skinućete ga i pogledati, dalje sve zavisi od vašeg ukusa i raspoloženja da li će vam ovo postati jedan od najomiljenijih filmova ili samo još jedan produkt celuloidne trake...