Cold Souls (2009)

Kako to uglavnom biva, na ''Praznine Duša'' (odlučih svojevoljno da krstim film) sasvim slučajno nabasao kada sam krstario internetom i video poster koji je ujedno delovao zanimljivo, i na njemu se nalazio Paul Giamatti, Američki glumac kojeg volim zbog njegovog metodističkog/karakternog stila glume. (pogledati Sideways, American Splendour npr.)

Dugo sam čekao da ''procuri'' i evo konačno u 2010 mi se daje prilika da gledam film koji je izašao krajem 2009...
Da se vratim na film, zanimljiva je činjenica, da je ovo prvenac maštovite i talentovane režiserke Sophie Barthes (Francuskinja, oh, la, la!) koja se sasvim ''uspešno'' snašla sa svojim dugometražnim prvencem, uzevši priču u stilu šta bi bilo kad bi bilo, tome dodala dubokoumno razmišljanje o svrsi ljudskih duša (sopstvenim, tuđim, a i ujedno ako ste bez iste, uostalom videćete već iz sinopsisa) i napravila jedno malo remek delo...

Priča: (SPOILERS, AHOY!)

Paul (Giamatti glumi ''sebe'', samo u drugoj realnosti) se našao u nebranom grožđu, dok se pripremao za predstavu ''Ujka Vanja'' (Anton Pavlovič Čehov) sam lik iz predstave je počeo da zauzima deo njegove psihe, to mu nažalost stvara depresiju koja mu onemogućava da glumi u predstavi i ujedno mu onemogućava socijalni život.

Njegov menadžer mu predlaže da pokuša da odstrani svoju dušu! Da, dobro ste pročitali, ima posebna klinika koja se bavi time, a nju vodi Dr. Flintstein (David Strathairn) on služi kao prodavac, tj. prodaje vam sci-fi deo priče, način na koji se odstranjuju duše uz pomoć mašine i posle kako ih postavljaju u skladište sa ostalim dušama, ništa od ovoga nije nabudženo kao u nekim skorašnjim sci-fi filmovima, već je prosto i nije napadno sa detaljima (slično je i sa prošlogodišnjim Moon-om) i sa te strane su me uverili, a i Giamatti-evog lika pride da uradi uklanjanje duše.
U početku se Paul-ov lik oseća rasterećeno, ali ni to mu ne pomaže da se koncentriše bolje na svoju glumu i privatni život (žena i saradnici primećuju promene u njegovom ponašanju), pa mu klinika ponovo izlazi u susret tako što mu nudi dušu anonimnog donora, Ruskog pesnika, koju će preuzeti na određeno vreme...

Kako to uglavnom biva, ova priča se račva na dva dela, a u drugom upoznajemo Ninu (Dina Korzun), Ruskinju koja služi kao švercer duša između dotične klinike i Ruskih dobavljača/ekstraktora njihovih duša.
Njen šef mafijaš ima prelepu mladu ženu koja želi da bude glumica i ona mu ostavlja spisak poznatih američkih glumaca (George Clooney, Al Pacino, Robert De Niro itd.), Nini zapada taj zadatak da nađe dušu i kada je posećivala kliniku samo se Giamatti-eva nalazila (jedini glumac u celoj klinici zamislite), a on je jedini koji nije bio na listi ovih Oskarovaca, bolje išta nego ništa. Vrativši se u Rusiju ona daje dušu šefovoj ženi uveravajući da je u pitanju to jedan od glumaca sa liste...

U međuvremenu, Paul počinje da ima nuspojave od strane svoje nove duše. Ukazuju mu se neobične vizije mesta na kojima nikada nije bio i ljudi koje nikada nije upoznao. Odlazi kod doktora gde saznaje da je njegova duša ukradena i on odlazi direktno u Rusiju da je nađe usput se udružujući sa Ninom koja mu pomaže da je pronađu.

(SPOILER, ENDE)

Posvetiću se sada glumi, Paul Giamatti isporučuje jednu jaku i odličnu ulogu i on sa njom nosi ceo film na svojim leđima, zabavno je gledati ga u alternativnoj verziji sebe, glumac koji je izgubio svoju dušu i očajnički je traži nazad, sve to sadrži ozbiljnost, i to onu koja koja zna da vas nasmeje (meni je smešna), pa humor proističe iz reakcija glavnog lika i situacija u kojima se nađe.
Dina Korzun koja glumi Ruskinju Ninu, uh, njen lik mi je bio malo problematičan jer nije baš najbolje istražen, tužna jeste jer joj je i takva sudbina njenog karaktera, ali su mogli malo da uđu u njen deo priče kako je ušla u taj svet švercovanja duša isl.
Od sporednih uloga Dr. i Paul-ova žena su pristojno odglumili.
Fabula ima malo problematičnih momenata, mislim na sam završetak i dosta nerazjašnjenih stvari koje su me zanimale u vezi samih događaja i procesa sa dušama, razumem da se sa tog aspekta možda ne dopadne ljudima...
Šta bih još mogao da dodam, ah, da, film ima više Evropski šmek (tačnije Ruski) nego Američki, i može se reći da je ovo čak Ruski film (ima dosta referenci na njihove pisce, pa i prikazivanje Rusije isl.) i ono najbitnije da iako je low-budget donosi nam dašak osveženja, koje gledaoci zaslužuju...

Elem, svaka čast Sophie što je uspela da privoli ovakvog glumca i da sa dosta cohones-a izrežira sasvim solidan prvenac, vidi se da je imala poveće poverenje u svoj scenario, režiju i glumce, svaka joj čast na tome.