Slovenka (2009)

Aleksandra je 23-godišnja studentkinja iz Krška i trenutno studira u Ljubljani. Svojem ocu je ponos i dika, ali on ne zna za njenu mračniju stranu, tj. da se Aleksandra bavi prostitucijom, postavljajući seks oglase pod imenom Slovenka. Sve će otići do đavola kada bude prisustvovala tragediji i kada će joj u "pomoć" doći makroi...

Slovenka je pomalo nekonvencionalna drama, sama priča nema nekakav cilj ili "savet" da udeli, a kada je u pitanju ovakva ozbiljna tematika to se uglavnom očekuje od filmova sa ovakvom tematikom...

Aleksandra ama baš ništa nije naučila iz svojih postupaka i grešaka tokom filma, da stvar bude gora vratiće se svojim lošim navikama i to kada postane paprena situacija...

Priželjkivao sam da će barem da se opameti, ne zbog toga što je ona simpatična kao lik ili da sam se kudi kamo osetio kako je biti u njenim cipelama, već zbog toga iako je ona sada trenutno mlada, lepa i u mogućnosti je da prodaje svoje telo kao parče mesa, to neće moći da radi tokom celog života...

Pohvalio bih Ninu Ivanišin (Aleksandra) i njenu glumu, iako ima malo teksta, i nema dovoljno vremena da se emocinalno raskalaši, ono što njen lik ne može da dobije seksom, uglavnom izrida kroz suze i sa lažima o tumoru i tako omađija likove. Iako nema puno teksta impresioniran sam bio izrazima lica, vidi se tu dosta očaja, usamljenosti i želje za pažnjom, što zaista nije laka stvar da se prenese, za prvu ulogu sasvim solidno...

Nije mi se dopala i pomalo troma priča, dosta stvari je ostalo nerazjašnjeno kako je ona ušla u taj svet prostitucije (u trejleru za film ukratko su sve to objasnili) i gomila upadica sa raznim likovima i njihovim pričicama nisu razvijene, a kontam da je to moglo da učini film još zanimljivijim za gledanje...

Stavio bih ga u kategoriju nit smrdi nit miriše, gledajte samo ako nemate baš ništa drugo pri ruci, ili ako ste u fazonu da se "izbedačite".

The Book Of Eli (2010)

SPOILERS, AHOY!

Premisa:
Crni brat Eli (Denzel Washington, ali zamislite to kao da izgovora neki lala ili rastaman) je nomad koji luta post-apokaliptičnom pustarom nekada poznatijom kao Amerika. Na svojem putu naleteće na svakojake redneck bande i bajkere, eventualno i grad u kojem šefuje Carnegi (istrošeni Garry Oldman, a bio je nekada kul tip) koji traži jednu knjigu da bi sproveo svoje dijabolične planove, a igrom slučaja Eli je poseduje...

Gledajući trejler, ujedno i razne najave, u glavi sam imao sledeći scenario: Crni brat Eli je prezajeban lik koji samo pokušava da preživi u toj post-apokaliptičnoj budućnosti i nađe svoje mesto pod suncem, da li sam to dobio? Pa ne baš, kada prođe prvih 10-tak minuta, i krene prva scena borbe, Eli počne da mrmlja delove iz Biblije, i ima se šta videti i zaključiti, iako film poseduje dobre akcione scene, koje pak nisu grafički nasilne, to samo služi da zamaskira činjenicu da je ovaj film velika reklama za Hrišćanstvo, da, da, svako malo kada odmore od šetanja po pustinji i borbi sa negativcima, Eli citira bibliju, što mi je jako zasmetalo jer da sam znao da je ovo velika reklama za religiju, komotno bih preskočio film i odgledao neki drugi, ali šta da se radi sada...

Što se samog sveta tiče, dosta pustinjskih pejzaža i oronulih kola, kuća ne čine depresiju, čak ni svi ljudi nisu toliko odrpani i prljavi koliko bi filmadžije htele da ih vidite, jednostavno mi je neverovatno da većina likova ima čiste bele zube, izuzetak su seljačine i bajkeri...

Iako bi trebalo da ovo bude apokaliptični film, ja ga uopšte nisam skontao kao takvog, ni u jednom trenutku se nisam osećao kao da je svet na ovom filmu otišao toliko u kurac, maltene da je postao Sodoma i Gomora, e sada to je verovatno zbog konstantnog propovedanja i slabije napisanih likova, hebiga Garry Oldman kojeg sam uvek cenio po njegovim ulogama negativaca se ovde pretvorio u parodiju arhetipnog zlikovca (ljigav, žudi za kontrolom) nisam ni likovao za njegovim (ne) delima, čak ni za njegovu ekipu bajkera i bodigarda me nije bilo briga (igra ga Ray Stevenson iz Rome serije i poslednjeg Punisher War Zone) jer sam znao da nemaju šanse pored Crnog Brata Eli-ja...

Denzelov lik mi je ravan kao daska, osim što ima nekoliko pristojnih prsa o prsa borbenih scena, dosadi ubrzo sa njegovim propovedničkim i dobričina stavom, mogli su da ubace neki zaplet gde bi on sebe i svoju misiju (veru) mogao malo da preispita...

Mila Kunis posle Max Payne, ovde ima najgoru ulogu u svojoj karijeri! (umalo da zaboravim American Psycho 2, ne gledati ni pod prisilom smrti, mučenja...)

Dve scene su me navele na to prvobitna kada joj "muče" majku, pa bi ona trebala da izgleda sasvim rastrojena i rasplakana, ali ona takva osećanja prenosi kao da glumi nekakvoj sapunici sa kablovske...
Druga bi bila kada joj proradi chick testosteron, barem sam se lepo ismejao na taj deo...

Evo šta bih izdvojio kao nekakvu vrstu pluseva filmu:

Tom Waits kao inžinjer, obradovao sam se što vidim matorog kralja, mada zašto se prijavio za ovu ulogu i to u ovakvom filmu ne bih znao, verovatno zbog luckaste frizure...

Ray Stevenson (Carnegie-v telohranitelj) u par navrata zvižduće melodiju iz Once Upon A Time In America!

Odličan electro/ambient ost je radio Atticus Ross, koji je poznat po svojem producentskom i snimateljskom radu sa Nine Inch Nails, Jane's Addiction itd.

Moja preporuka ako već hoćete da gledate ovakvu vrstu filma, odgledajte ponovo Mad Max trilogiju, i nemojte da ovo gledate u bioskopu, bolje sačekajte dvd rip, a pare potrošite na nešto korisnije...

Moraću ovih dana da odgledam i The Road pa da ga uporedim sa The Book Of Eli, kontam da su nebo i zemlja, ali nema veze, sve je to umetnost...

Repo Man (1984)

Punk tinejdžer Otto (Emilio Estevez!) koji radi u supermarketu, dobija otkaz posle udaranja svojeg štreberskog i antipatičnog kolege. (Zander Schloss basista Circle Jerks-a)

Istovremeno misteriozni čovek koji liči na Isaka Asimova, vozi Chevy Malibu u čijem se gepeku nalazi nešto jako opasno po čovečanstvo.

Ubrzo Otto će se naći u jednom posve neobičnom poslu, postaće Repo(ssession) Man (oduzimanje kola ljudima koji ne plate svoje dugove na vreme), a mentor mu je Bud (Harry Dean Stanton glumio u Escape From N.Y., Big Love (TV Serija), Twin Peaks: Fire Walk With Me npr.) omatoreli Repo Man.
Otto-ov svet će se obrnuti za 360 stepeni, susret sa neprijateljskim Repo likovima, tajnim agentima i "sektom" koja veruje u NLO i vanzemaljce i neizbežnim misterioznim kolima sa početka učiniće ovaj neobičan treš film zanimljivim ljudima koji poštuju taj žanr, a i šire.

Naravno ovaj film nije samo puki "mindless fun", Alex Cox koristi priču o Repo Man-u da bi na satiričan način prikazao Ameriku 80-tih koja kao zemlja odlazi do đavola, gde ljudi veruju tv evanđelistima i šalju im svoj novac kako bi poslali biblije u neke zabiti, i kupuju generična pića i hranu i dave se u svojem konzumerizmu i nemaštini...

Ujedno imamo dobru predstavu punk scene u to vreme, kako su izgledali ti počeci u toj subkulturi, može se reći da je ovo i jedan od boljih punk filmova, tu i tamo se podmente po neko anarhističko razmišljanje, hm...

Emilio Estevez se u ovom filmu jako lepo snašao kao naivni i pogubljeni Otto, glumeći average joe-a (običnog čoveka), kao što neki kažu za Keanu Reeves-a da mu je najbolja uloga bila u Bill & Ted-u, ja bih ovo mogao da kažem za Estevez-a.

Harry Dean Stanton, glumi vremešnog mentora, od njega očekujte dosta rečenica koje se mogu lako zapamtiti, a i posluže kao korisni saveti ako se ikada odlučite baviti ovim poslom. (The guys that make it are the guys that get in their cars at any time. Get in at 3am, get up at 4. That's why there aint a repo man I know that don't take speed.)

Repo domar Miller (Tracey Walter, poznat po ulozi u seriji Nash Bridges) koji će podeliti neke zanimljive mudrosti, tipa: " A lot o' people don't realize what's really going on. They view life as a bunch o' unconnected incidents 'n things. They don't realize that there's this, like, lattice o' coincidence that lays on top o' everything. Give you an example; show you what I mean: suppose you're thinkin' about a plate o' shrimp. Suddenly someone'll say, like, plate, or shrimp, or plate o' shrimp out of the blue, no explanation. No point in lookin' for one, either. It's all part of a cosmic unconciousness."
Groovy, čoveče!

U filmu ima još sijaset likova koji su zanimljivi pa bi bilo zaista nepravedno od mene da sada tu razotkrivam više detalja, pogledajte pa se uverite sami...

Ujedno gledam komentare na internetu i mnogi zli jezici pišu o tome kako je ovo Alex Cox-ov najbolji film koji je ikada uradio, mada se ne bih složio odgledao sam ih još nekoliko i svaki je na svoj način dobar, iako ponekada možda imaju nekonvencionalne priče....

Skoro zaboravih, Repo Man ima jedan od najboljih OST-ova koji se može poželeti za film koji se bavi punk kulturom, Iggy Pop, Black Flag, Circle Jerks, Fear, Suicidal Tendencies itd. su deo OST-a.

P.S. Nego zanimljivo mi je kako Zander Schloss izgleda na onog baticu što je glumio Napoleon Dynamite-a, ko zna možda je izvršio uticaj na režisera dotičnog da nađe sličnog glumca i na neki način posveti mu omaž, mada to su samo pretpostavke, heh...

Secret Chiefs 3 9. Maja u Beogradu!

Secret Chiefs 3 je kolektiv muzičara, njihov vođa i glavni kompozitor i producent je Trey Spruance bivši gitarista legendarnog Mr. Bungle-a. Zbog svoje žanrovske šarenolikosti (u njihovoj muzici se mogu čuti surf rock, death metal, filmska muzika, elektronska, Persijska, Arapska i Indijska) SC3 su poznati po svojim konstantnim promenama članova na turnejama i izdanjima.
Spruance je Secret Chiefs 3 osnovao još sredinom 90-tih sa tadašnjim članovima Mr. Bungle-a, Trevor Dunn-om za bas gitarom i Danny-em Heifeitz-om za bubnjevima.
Kroz bend su prošli razni muzičari kao članovi i gosti: violinista Eyvind Kang, perkusionista William Winant, bubnjar Ches Smith, basista Shahzad Ismaily, bivši Mr. Bungle član Clinton "Bär" McKinnon pa čak i članovi Estradasphere-a Timb Harris, Jason Schimmel i Tim Smolens.

Secret Chiefs 3 se inače sastoji od 7 pod bendova, svaki predstavlja drugačiji aspekt muzičkog i filosofskog interesovanja otuda i toliko žanrova.

Pod bendovi su: The Electromagnetic Azoth, UR, Ishraqiyun, Traditionalits, Holy Vehm, Forms i NT Fan.

Album Book Of Horizon je bio prvi album koji je predstavio ove podgrupe sa njihovim imenima. Ostale grupe su do sada izdale 7" singlice, a Traditionalists su prošle godine izdali album Le Mani Destre Recise Degli Ultimi Uomini, koji je osmišljen kao muzička podloga za fiktivni italo horor film.

cena karte 1000 dinara.

Koncert je potvrđen.

www.myspace.com/madamemacario

predgrupe su:
www.myspace.com/fat32duo

www.myspace.com/chessmith

Last.fm event

Believe: The Eddie Izzard

Pretpostavljam da našoj publici Eddie Izzard (kul prezime) nije toliko poznat, za neupućene on je poznati Britanski stand up komičar, filmski/pozorišni glumac i tranvestit. Sada pre nego što se neko zgrozi, sam Eddie je još 90-ih objavio i počeo na nastupima da se oblači kao žensko, ne zato što je to neka perverzna ili seksualna stvar ili da bi zbog toga privukao što više ljudi pri nastupu, jednostavno od malena je voleo da se obuče u žensku odeću, i naravno toga ne čini automatski homoseksualcem, već kako on sam kaže: "Većina tranvestita voli žene" ili "Ja sam strejt tranvestit iliti muška lezbejka." Ujedno u dokumentarcu možete videti reakcije žena koje ga gledaju iz publike na njegovim nastupima, koje su posle nastupa propitivane i one su potvrdile da im je Eddie takav veoma atraktivan i seksi.

No otišao sam malo u krajnost, ipak neću samo da pišem o njegovom izboru oblačenja, poenta ovog dokumentarca je da se prikaže uspon jednog zanimljivog lika koji preti da postane jedan od najzabavnijih komičara u Engleskoj. Da krenemo od nekuda, ponajbolje od detinjstva, rođen je u Yemen-u, on je najmlađi sin svoje pokojne majke Dorothy (nažalost kada je imao samo 6 godina majka je preminula od teškog oboljenja raka) koja je po profesiji bila medicinska sestra i njegovo ćaleta Harold-a koji je po profesiji računovođa. (Cenim da je to jedan od najdosadnijih poslova ikada)

Od malena Izzard-a su još u osnovnoj školi stavljali u predstave, a i uopšteno zabavljao je svoje drugove pa i učitelje, tako što je pravio predstave sa svojim omiljenim lutkama, i to je delovalo jako zanimljivo ovim starijima jer je uspevao da skine glasove profana i da smisli zanimljive pričice. Godine prolaze i on pod uticajem Monthy Python odlučuje da se bavi stand up komedijom, nalazi i partnera u zločinu Rob Ballard-a, ali kako to uvek biva neće se proslaviti...

Uskoro ga izbacuju sa njegovog fakulteta za računovođe i on se prepušta uličnim performansima i stand up komediji tokom većine 80-tih. Iz tog perioda ima dosta video snimaka amaterskih naravno i zaista je zanimljivo videti šta je sve radio od mačevanja, preteranoj glumi ili klasične pokušaje oslobađanja iz lisica, konopaca kao Hari Hudini.

90-tih se probija u Britaniji sa svojim stand up nastupima, toliko truda i znoja posle svih godina su se isplatili i sve je počelo da dolazi na svoje mesto, uporedo počinje da glumi u filmovima a nabrojaću samo neke The Avengers, Mystery Men, Shadow Of the Vampire...

Videćete još i promenu u nastupima, kako bude imao sve veću publiku tako će mu i nastupi biti kao kakvi bolji muzički koncerti, maltene da ostanete u čuđenju šta ste ovo sada gledali komičara ili rokersku zvezdu.

Ujedno zanimljivo je videti i proboj u Americi, u tome mu je pomogao Robin Williams, inače i on se pojavljuje u dokumentarcu i može se videti da su dobri ortaći, pa eto neka neko kaže da se Ameri i Englezi ne vole...

Nego da se osvrnem malo na Eddie-ev stil humora, poprilično je nerealan kao kod Python-a, (John Cleese je Izzard-a imenovao kao izgubljenog Pajtona) ali se bavi ponovo nama nekim bliskim tematikama kao što su pop kultura, seksualni odnosi (obratiti pažnju kada priča o zaljubljenosti kada je bio trinaestogodišnjak) i u svemu tome dodate dosta improvizacije dobijete dosta novih gegova i forica, što bi se reklo sa Eddie-jem nikada nije dosadno. Mada stvar je ukusa da li će vam biti smešan ne može svako da se primi na stand up komediju, pa i ja sam nisam neki veliki obožavalac tog pravca, mada imam nekoliko favorita pokojnog Bill Hicks-a, George Carlin-a, živog Eddie Murphy, Dylan Moran itd.

U suštini zašto sam uzeo ovaj dokumentarac o stand up komičaru, kada ih ima gomila, pa recimo da me je Eddie itekako dirnuo, što zbog svega što je prošao u životu (dug niz godina mu je trebao da bi došao do vrha), čini se kao sasvim ok momak, nije egstravagantan i ne guzi se sa nekim ekscesima po medijima, gubitak jednog roditelja (sa time se itekako mogu poistovetiti) i njegova čelična volja da istraje i uspe u svemu, ustvari ta velika količina samopouzdanja i verovanja u sebe ga čini jako zanimljivim likom i kako on sam kaže: "Ako želiš da budeš pevač, moraš verovati da znaš da pevaš, ako želiš biti komičar onda moraš verovati da si zabavan."
Vaistinu pozitivan moto, i možda ne bi bilo loše da ga se pridržavamo, ko zna dokle će nas to dovesti.

Zona Mrtvih (2009)

Prvi Srpski zombi film i pride je loš, nisam mogao trezan da ga odgledam do kraja, jer sam već posle 5 minuta bio smoren, maltene sam ga prekinuo i hteo da odustanem, ali rekoh neka daću sebi oduška sa par čašica beloga vina, i uspeo sam u pripitom stanju da pogledam ovu travestiju do kraja, naravno sa pauzama jer sam mislio da će mi um eksplodirati od količine sranja koja su se dešavala na monitoru.

Evo šta možete da očekujete od Zone Mrtvih tonu klišea, jako loše napisane likove koji bi možda uspeli da su rađeni za strip i pod uslovom da ste dete od 12-14 godina pa tek istražujete taj svet, premalo akcije, akcione scene koje su pride loše snimljene, i za svojih 90-tak minuta razvučenu priču, da su ga skratili za 30 minuta možda bi mi bio i gledljiv nekako...

Čak ni glumci nisu mogli da izvade stvar, Ken Foree (legenda horor filmova) u njegovoj ulozi patetičnog legendarnog pandura čija žena je poginula tako što se bacila pod šine, pa se on posle svih tih godina (10 je u pitanju ako se dobro sećam) ne može nikako da je prežali i naravno ima probleme sa lekovima koje guta li guta i nikako da mu pripadne muka...

Svaki mogući kliše je ispunjen sa njegovim likom, nažalost nema nešto puno akcije na kojoj bi barem mogao malo da animira, jer su te scene katastrofalno snimljene, kao da su imali nekakve padavičare za kameramene, evo kako otprilike izgleda, ju vidi zombija, tresi je matori, tresi tu kameru kao da ti život zavisi od toga, i onda niko neće moći da vidi koliko je loše osmišljena "akciona" koreografija...

Miodrag "Miki" Krstović jedina svetla tačka, ako pređem preko bromanse koja je naznačena između njegovog i Foree-ovog lika (ovaj mu donosi hranu, vode "one" teške razgovore i prisećaju se svojih zajedničih misija) on ima taj šmek zajebanog lika, šteta što i njega ne iskoriste kako treba, i zaista je žalosno što se Miki ne pojavljuje u više filmovima, bez problema bi mogao da igra Istvudovskog "bezimenog junaka" ili negativca.
Imao sam prilike da ga gledam jedamput u pozorišnoj predstavi Dr. Šuster (Dušan Kovačević) gde je glumio mafijaša i čovek je jednostavno plenio, čas mi je lik bio degutantan, pa onako šmekereski u nekim trenucima, pravi anti heroj...

Kristina Klebe glumi guštera kojem je ovo prva misija, njena gluma je blagi užas, toliko je neuverljivo ispala kada glumi prestrašenost ili zbunjenost, pa i ozbiljnost, uglavnom ona je glumila u Rob Zombie-vom rimejku Halloween-a, gde je pokazala svoje atribute, no to se ovde ne dešava, već su pokušali od nje da naprave neku simpa curu, koja fura kratku košuljicu i sako, pa joj tu i tamo sevne stomače...

Ostala plejada likova je grozomorna ekipa klinaca za koje znate da će da poginu jer su i sami sebi iritantni, zbunjeni frojdovski profan, i naravno sporedni heroj misteriozni zatvorenik, koji se samo smeška i podjebava ostale, a ustvari zna šta se događa tokom celog filma i on će da im objasni jerbo je on THE MAN...

Što se tiče zombija sem par dobrih maski na licu, i par crevaca, i njihovog standardnog teturanja, ništa posebno sa njihove strane, iako ima nekih izuzetaka, neki čak potrče kao u ovim novijim z filmovima. (28 Days Later npr.)
Nedostatak maštovitih nasilnih scena, ili nekih zanimljivih omaža starijim filmovima ovoga žanra, pa makar i humora, možda bi Zonu iole učinio zanimljivim za gledanje...

Imali su potencijala da iskoriste film i za ekološku poruku, ali ni to nisu izveli kako treba, sve što smo saznali o Pančevu je da vazduh tamo smrdi i da je zagušljivo...
Očekivao sam da će kontaminacija zombi virusom imati nekakve veze sa silnim isparenjima i fabrikama koje se tamo nalaze, kada ono ćorak.

Muziku za film su radile Pančevačke pankerke Vibrator u Rikverc, koje imaju čak i svoj zombi goth kameo od nekoliko sekundi pri kraju filma.

Nadam se da će zbog sigurnosti budućih naraštaja Zona Mrtvih ubrzo pasti u zaborav, jer zaista bi bila šteta da neko istripuje da ovaj film ima nečeg kvalitetnog u sebi.

The Hurt Locker (2009)

"The rush of battle is a potent and often lethal addiction, for war is a drug." – Chris Hedges

Film prati dogodovštine tri Američka vojnika, koji služe u jedinici za uništavanje minsko-eksplozivnih sredstava u zaraćenom Iraku. THL se ne bavi kritikom rata i moralisanjem istog, ali iz aviona se može videti da je film pro-američki nastrojen, mada možda će vam to delovati prikriveno jer nema klasičnih "FUCK YEAH, AMERICA!" situacija kao u klasičnim im akcionim ratnim filmićima...

Nahvališe ga kao da je genijalan akcioni film sa porukom (ne može ama ništa dobro da od toga ispadne), zaista sam očekivao nekakvu vrstu pomaka na tom polju, a dobio sam jedno veliko ništa. Na mene jednostavno nisu uticale scene akcije, u stvari sedeo sam 2 sata čekajući da se završi ova farsa. Ima nekoliko scena sa eksplozijama, poslednja je možda i najnapetija jer ipak je u igri ljudsko biće, jedna jurnjava po mraku sa "neprijateljem" i prosečna scena sa kuburenjem u pustinji...
Najverovatnije su mi očekivanja bila prevelika, ali nije neka šteta...

Zanimljiv mi je izbor glumaca glavni akteri su maltene sve sami anonimusi i sa njima bi trebao da ostvarim nekakvu vrstu bliskosti tokom filma, emocija ima tu i tamo ali nisu odglumljene do svojeg zenita, a bilo je prilika pogotovo sa sporedna dva lika. Glavni lik James (Jeremy Renner) je klasičan kauboj, sve tretira kao (video) igru, nije ga briga da li će poginuti na dužnosti sve dok uspe da uspešno onesposobi bombu i da je situacija što napetija dok mu se adrenalin uzdiže. Isprva mi je lik delovao neverovatno, mada kada bolje razmislim sigurno postoje takvi ljudi na ovom našem svetu, i tu u stvari film pogađa suštinu one rečenice na uvodu, da ako se čovek previše prepusti i isključi svoju ljudskost da od njega ostanu samo bestijalni nagoni, uostalom videćete već...

Nego malo mi je još nejasno da njihova vojska tako olako pušta takve "karaktere", znam da prolaze razne testove pre ulaska, mada najverovatnije je da pobenave tokom službe, a i cenim da njima godi da imaju par neposlušnih vojnika koji će po svaku cenu da završe misiju.

Stas i ponašanje "normalnih" služe dva sporedna lika: Eldridge (Brian Geraghty) i Sanborn (Anthony Mackie), kada izgube svojeg prvog vođu (nesrećni "cameo" Guy Pearce) kao zamenu dobijaju James-a dileju, dosta tenzije i netrpeljivosti postoji između njih tokom misija, što kulminira i po meni bespotrebnom tučom, time su samo pridodali razvučenost u fabuli...

Ali ipak da nije njih dvoje ne bih imao sa kime da se simpatetišem: Eldridge-ov lik je možda i najbolji od sve trojice, posle tragičnog gubitka vođe čovek ne može da prekine sa razmišljanjem o smrti, jer ko zna koji dan, sat, minut momenat može da mu bude poslednji na tom paklenom ratištu. Ubrzo odlazi na terapiju gde imamo još jednu "cameo" ulogu, doktora mu igra Christian Camargo. (glumio u prethodnom filmu režiserke K-19 The Widowmaker, Plunkett & Macleane i naravno u Showtime serijalu o serijskom ubici Dexter-u)

Sanborn je tu samo da prikaže bes i nezadovoljstvo koje se gomila iz misije u misiju i kulminira borbom između njega i James-a.

Iako zlo ovde nema svoje lice, prikazano je u obliku seni i bezličnih posmatrača, najverovatnije beg od toga da se prikaže ličnost "neprijateljske" strane, mada meni se takav aspekt zla jako dojmio, samo da su uloge obrnute onda bi čak i imalo više smisla, hah...

Vizuelno film je pokušao da progura tv/dokumentarnu vizuelizaciju, kamere koje se tresu, zrnasta slika, sve je to trebalo da učini da se osetim kao da sam tamo sa njima, ali me je više nerviralo i na par navrata sam hteo da prekinem film.

Interesantan je i markentiški trik kojim je Kathryn pribegla, ubacivši na poster Ralph Fieness-ovo i Guy Pearce-ovo ime kao da su jedni od glavnih likova, a oni su maltene beznačajni za ceo zaplet i pojavljuju se circa 2-3 minuta pre nego što ispare sa ekrana/platna...

Internet hajp je ubio THL, neka mu je večna slava. Amin.